Bugun, 2022-yil 25-iyul kuni Toshkent shahrida O‘zbekiston Respublikasi Qishloq xo‘jaligi vazirligi tomonidan tashkil etilgan Shanxay hamkorlik tashkilotiga (ShHT) a’zo davlatlar qishloq xo‘jaligi vazirlarining VII yig‘ilishi bo‘lib o‘tdi. Gibrid formatda (onlayn va oflayn) o‘tkazilgan tadbir doirasida tomonlar ShHTga a’zo davlatlarning qishloq xo‘jaligi va oziq-ovqat xavfsizligi sohasidagi bugungi o‘zaro hamkorligi yuzasidan fikr almashdilar.
Delegatsiyalar rahbarlari ShHTga aʼzo davlatlar hukumatlari oʻrtasida 2010-yilda qishloq xoʻjaligi sohasida hamkorlik qilish toʻgʻrisidagi Bitim va Bitimni amalga oshirish boʻyicha 2021-2025-yillarga moʻljallangan Harakatlar dasturini, shuningdek, ShHT doirasida qishloq xoʻjaligi sohasida qabul qilingan boshqa hujjatlarni kelgusida amalga oshirish zaruratini taʼkidladilar. Bundan tashqari, ShHTga aʼzo davlatlar oʻrtasida “aqlli qishloq xoʻjaligi” va agroinnovatsiyalar sohasidagi oʻzaro hamkorlik konsepsiyasi loyihasi muhokama qilindi va belgilangan tartibda kelgusida qabul qilish uchun maʼqullandi.
Yig‘ilish O‘zbekiston Respublikasi Bosh vazirining o‘rinbosari – Investitsiyalar va tashqi savdo vaziri Jamshid Xodjayev raisligida o‘tkazildi. Kun tartibidagi masalalarni muhokama qilishda, jumladan, konferens-aloqa orqali ShHT Bosh kotibi oʻrinbosari Yerik Ashimov, Pokiston Islom Respublikasi Milliy oziq-ovqat xavfsizligi va tadqiqotlar federal vazirining birinchi oʻrinbosari Zafar Hasan, Xitoy Xalq Respublikasi Qishloq xoʻjaligi va qishloq ishlari vaziri oʻrinbosari Ma Yusyan, Qirg‘iziston Respublikasi qishloq xo‘jaligi vaziri Asqarbek Janibekov, O‘zbekiston Respublikasi qishloq xo‘jaligi vazirining birinchi o‘rinbosari Shuhrat Teshayev; Hindiston Respublikasi Qishloq xo‘jaligi va fermerlar farovonligi vazirligi kotibi Chauxan Ritesh, Qozog‘iston Respublikasi qishloq xo‘jaligi vaziri Yerbol Karushukeyev, Tojikiston Respublikasi qishloq xo‘jaligi vaziri Saʼdi Gafor Karimzoda, Rossiya Federatsiyasi qishloq xo‘jaligi vaziri o‘rinbosari Sergey Levin, FAOning Markaziy Osiyo boʻyicha submintaqaviy koordinatori Viorel Gutsu ishtirok etdi.
ShHTga aʼzo davlatlar qishloq xoʻjaligi vazirlarining VII yigʻilishini ochar ekan, Oʻzbekiston Bosh vazirining oʻrinbosari, investitsiyalar va tashqi savdo vaziri Jamshid Xodjayev ShHTga aʼzo davlatlarning qishloq xoʻjaligi sohasidagi hamkorligi boʻyicha fundamental hujjat aynan Toshkentda 2010-yil iyun oyida imzolanganini eslatib oʻtdi.
“Mamlakatlarimizning bosh agrar idoralari rahbarlari yettinchi bor dolzarb masalalarni muhokama qilish uchun yigʻilib turishibdi, – taʼkidladi Jamshid Xodjayev. – Qishloq xoʻjaligi sohasi haqli ravishda ShHTga aʼzo davlatlar oʻrtasidagi hamkorlikning eng faol nuqtalaridan biri boʻlib, u Tashkilot aʼzolari oʻrtasidagi munosabatlarni kengaytirishda muhim ahamiyatga ega. Biz yerdagi va suvdagi cheklangan miqdordagi tabiiy zaxiralardan foydalanish amaliyotini olib borar ekanmiz, insoniyat sivilizatsiyasining bunday rivojlanish modeli abadiy davom eta olmaydi”.
Xodjayev o‘z nutqida ShHTga a’zo davlatlar e’tiborini tortayotgan bir qancha muammo va masalalarga to‘xtalib, qator takliflarni bildirdi.
Uchrashuvda delegatsiyalar rahbarlari joriy oʻzaro hamkorlik yuzasidan fikr almashdilar hamda qishloq xoʻjaligi va oziq-ovqat xavfsizligi sohasida muvofiqlashtirilgan va samarali hamkorlikni yoʻlga qoʻyish, shuningdek, ShHTga aʼzo davlatlar hukumatlari oʻrtasida qishloq xoʻjaligi sohasida 2010-yilda qabul qilingan hamkorlik toʻgʻrisidagi Bitimni va ushbu Bitimni bajarish yuzasidan 2021-2025-yillarga moʻljallangan Tadbirlar rejasini amalga oshirishning keyingi bosqichlarini muhokama qildilar.
ShHT Bosh kotibi o‘rinbosari Yerik Ashimov:
“Biz samarali uchrashuv o‘tkazdik va ShHT mamlakatlari o‘rtasida bu kabi hamkorlikni qo‘llab-quvvatlash zarur. 2010-yilda imzolangan me‘yoriy-huquqiy baza hayotga faol tatbiq etilmoqda, jumladan, oziq-ovqat xavfsizligi masalalarida ham. Biroq, qishloq xo‘jaligida ilmiy va innovatsion segmentni rivojlantirishni unutmaslik kerak. Bugungi yig‘ilishda ma‘qullash uchun O‘zbekiston tomonidan “aqlli” qishloq xo‘jaligini rivojlantirish bo‘yicha taklif kiritildi, shuningdek, 2020-2025-yillarga mo‘ljallangan qishloq xo‘jaligini qo‘llab-quvvatlashga doir yuqorida qayd etilgan maqsadlar bo‘yicha hamkorlik davom etmoqda. Ko‘pgina mamlakatlar transport va savdo almashinuvi muammolariga duch kelmoqda. Bu jihatlarda qishloq xo‘jaligi hamkorligini rivojlantirish, umumiy sa‘y-harakatlarimizni birlashtirish muhim, deb bilaman”.
ShHTga aʼzo davlatlarning “aqlli qishloq xoʻjaligi” va agroinnovatsiyalar sohasidagi oʻzaro hamkorligi konsepsiyasi loyihasi muhokama qilindi va kelgusida belgilangan tartibda qabul qilish uchun maʼqullandi.
“Aqlli” deganda mehnat unumdorligining o‘sishini, ishlab chiqarish xarajatlarini kamaytirishni va qishloq xo‘jaligining barqarorligini oshirishni ta’minlaydigan ilg‘or texnik va raqamli yechimlardan (shu jumladan ishlab chiqarishni kompleks avtomatlashtirish va robotlashtirish, katta ma’lumotlarni qayta ishlash tizimlari, sun’iy intellekt) foydalangan holda oziq-ovqat mahsulotlarini ishlab chiqarishning zamonaviy usullariga asoslangan qishloq xo‘jaligi tushuniladi.
Ushbu Konsepsiya doirasidagi asosiy yo‘nalishlar quyidagilardan iborat:
Konsepsiyani amalga oshirish bo‘yicha manfaatdor ShHTga a’zo davlatlarning qo‘shma faoliyatini muvofiqlashtirish ShHTga a’zo davlatlarning qishloq xo‘jaligi bo‘yicha doimiy faoliyat yurituvchi ekspert ishchi guruhi (DFEG) tomonidan amalga oshiriladi.
Tadbir yakunida ta’kidlanganidek, ShHTga a’zo davlatlar qishloq xo‘jaligi vazirlarining 7-yig‘ilishi konstruktiv muloqot, o‘zaro ishonch va hamkorlik muhitida o‘tdi.
Tojikiston Respublikasi qishloq xo‘jaligi vaziri Karimzoda Saʼdi G‘afor:
“ShHT davlatlari oldida har bir global chaqiruvga tayyor turib, unga munosib javob berish vazifasi turibdi. Bizning asosiy mushtarak maqsadimiz oziq-ovqat xavfsizligini taʼminlashdir. Bugun Tojikiston hukumati bu borada soliq siyosatini amalga oshirmoqda. Yaʼni qishloq xo‘jaligi ishlab chiqaruvchilari uchun bir qator soliq imtiyozlarini joriy etganmiz. Bu orqali avvalo, ichki bozorni qishloq xo‘jaligi mahsulotlari bilan taʼminlashga erishishni maqsad qilganmiz. Undan tashqari qo‘shimcha qiymat zanjiri uzilib qolmasligining harakatidamiz. Yana bir amalga oshirayotgan islohotimiz, bu monitoring va baholashdir. ShHT davlatlari miqyosida cho‘llanish, sho‘rlanish masalalarida hamkorlikni yanada kuchaytirishni taklif qilamiz. Har qanday masalada Tojikiston tomoni ShHT doirasida muloqot qilishga va hamkorlikka ochiqlik bilan javob qaytaradi”.
Qirg‘iziston Respublikasi qishloq xo‘jaligi vaziri Janibekov Asqarbek Saparbekovich:
“Hindiston va Pokistonning ShHTga aʼzo boʻlishi bilan Yevroosiyodagi mamlakatlar boʻyicha umumiy qamrovimiz 60 foizga oshdi, bu esa ShHTga aʼzo mamlakatlar oʻrtasidagi hamkorlikning istiqboli katta ekanidan dalolat beradi. Hozir ko‘plab mamlakatlar aholi sonining tez sur’atlarda o‘sishi muammosiga duch kelmoqda, shuningdek, yer, suv resurslarining yetishmasligi, o‘tgan yilgi pandemiya kabilar sharoitida hech bir davlatga oson bo‘lmadi. Ammo barchamiz bu muammolarni hal qilishga harakat qildik. Bugungi kunda Qirg‘izistonda qishloq xo‘jaligining rivojlanishi umuman olganda 23 foizga hamda oʻz mahsulotimizni ishlab chiqarish hajmi 80 foizga oshdi. Biz qishloq xoʻjaligini modernizatsiya qilish, “aqlli” qishloq xo’jaligini rivojlantirish boʻyicha boshqa davlatlar bilan hamkorlik qilishga va ishtirokchi davlatlar o’rtasida ushbu sohada tajriba almashishga tayyormiz”.
FAOning Markaziy Osiyo bo‘yicha submintaqaviy koordinatori Gutsu Viorel:
“Bugungi kunda oziq-ovqat taʼminoti jiddiy muammolarga duch kelmoqda. Covid-19 pandemiyasi, inqirozlar, iqlim o‘zgarishi, aholi orasida tobora o‘sib borayotgan tengsizlik kabi muammolar talaygina. Ayni vaqtda dunyo bo‘yicha 3 mlrd odam sog‘lom ovqatlanmaydi. Bunday holatni yaxshi tomonga o‘zgartirish uchun oziq-ovqat taʼminotini yaxshilash, tabiiy resurslardan oqilona foydalanish, barqaror qishloq xo‘jaligini rivojlantirish zarur. Bundan tashqari, dunyo bo‘yicha o‘g‘itlar, energiya va yoqilg‘iga bo‘lgan talab va narx-navo ham oshib bormoqda. Ushbu muammolar hamkorlikda yechimni talab etadi. BMT Oziq-ovqat tashkiloti (FAO) ShHT davlatlariga birgalikda imzolangan Anglashuv Memorandumi asosida yordam berish uchun tayyor”.
Pokiston Islom Respublikasi Milliy oziq-ovqat xavfsizligi va tadqiqotlari federal vazirining birinchi o‘rinbosari Zafar Xasan:
“Pokiston tabiiy boyliklarga boy davlat, shuningdek, chorvachilik resurslari serob va qishloq xo‘jaligi sohasi rivojlangan. Ammo davlatimiz agrar sektorini modernizatsiya qilish, shu jumladan, mahsulotlarni saqlash, klasterlar, fermerlar va yer egalarini qo‘llab-quvvatlash uchun sohani kompleks rivojlantirish talab etiladi. Pokiston ShHT davlatlari bilan to‘liq hamkorlik qiladi va biz mamlakatlarimiz o‘rtasidagi bunday do‘stona munosabatlar orqali zamonaviy qishloq xo‘jaligiga ega davlatga aylanishimizga ishonchimiz komil”.
Xitoy Xalq Respublikasi qishloq xo‘jaligi va qishloq ishlari vaziri o‘rinbosari Ma Yusyan:
“Oʻtgan yil davomida, pandemiyaning ogʻir davrida Xitoy oziq-ovqat va umuman qishloq xoʻjaligini rivojlantirish boʻyicha boshqa davlatlar bilan faol hamkorlik qildi. Mamlakatimizda oziq-ovqat xavfsizligi masalalariga ham respublika doirasida, ham bu borada boshqa davlatlar bilan hamkorlik qilishga katta e’tibor qaratilmoqda. Shu munosabat bilan mamlakatlar o‘rtasida oziq-ovqat xavfsizligini ta’minlash, shuningdek, sifatli tuproq, savdo-iqtisodiy aloqalar va boshqa masalalar bo‘yicha turli formatdagi seminarlar, forumlar va uchrashuvlar o‘tkazish maqsadga muvofiq, deb hisoblaymiz. ShHTga aʼzo boshqa davlatlar bilan birgalikda ilm-fan, shuningdek, “aqlli” qishloq xoʻjaligi sohasida kadrlar siyosatini kuchaytirish maqsadga muvofiqdir”.
Hindiston Respublikasi Qishloq xo‘jaligi va fermerlar farovonligi vazirligi kotibi Chauxan Shri Ritesh:
“Davlatimiz qishloq xo‘jaligi sohasida oziq-ovqat xavfsizligi borasidagi hamkorligimizni yuqori baholaydi. Bugungi murakkab sharoitda oziq-ovqat xavfsizligini taʼminlashda ishlab chiqarish zanjirini sifatli darajaga yetkazishga ehtiyoj bor. Taʼkidlashni istardimki, mamlakatimizda fermerlarni qo‘llab-quvvatlash uchun turli dasturlarimiz ishlaydi. Ayniqsa, bugungi kunda qishloq xo‘jaligi yerlarida organik mahsulotlarni yetishtirishni ikki yarim million gektar maydonda yo‘lga qo‘yganmiz. O‘g‘itlarni balanslangan tartibda qo‘llash uchun xaritalarimiz bor va ularni 22 mlndan ortiq fermerlarga tarqatganmiz. Hindiston Respublikasining mavjud qishloq xo‘jaligi maydonlari va agrar sohadagi tajribasini inobatga olgan holda, ShHT davlatlari orasida turli yo‘nalishlarda hamkorlikni yanada kuchaytirishni taklif qilaman”.
Tadbirda Rossiya tomonidan qishloq xo‘jaligi vaziri o‘rinbosari Sergey Levin ishtirok etdi.
ShHT davlatlari Rossiyaning asosiy savdo hamkorlari hisoblanadi – so‘nggi yillarda qishloq xo‘jaligi mahsulotlari aylanmasi barqaror o‘sib bormoqda. Shu tariqa olti oy davomida u deyarli 17% ga oshdi. Sergey Levin ta’kidlaganidek, o‘zaro tovar ayirboshlash hajmini yanada oshirish uchun bozorlarga kirishni ochish va turli cheklovlarni olib tashlash boo‘yicha ishlarni davom ettirish zarur.
Rossiya so‘nggi ikki yil davomida oziq-ovqat mahsulotlarining netto-eksportchisi bo‘lib, bug‘doy, arpa, o‘simlik yog‘lari, baliq va dengiz mahsulotlarini yetkazib berish bo‘yicha yetakchi hisoblanadi. 2021-yilda mahalliy mahsulotlarni dunyoning 160 dan ortiq davlati xarid qilgan. Joriy yilda qishloq xo‘jaligi ishlab chiqarishida yaxshi natijalar kutilmoqda, bu esa global oziq-ovqat xavfsizligi muammolarini hal etishga katta hissa qo‘shishda davom etadi.
Tomonlar ShHTga a’zo davlatlar qishloq xo‘jaligi vazirlarining navbatdagi yig‘ilishini o‘tkazish joyi va sanasi tashkilot Kotibiyati orqali kelishib olinishini bildirishdi.
Сегодня, 25 июля 2022 года, в Ташкенте состоялось VII Совещание министров сельского хозяйства государств–членов Шанхайской организации сотрудничества (ШОС), организованное Министерством сельского хозяйства Республики Узбекистан. В рамках мероприятия, которое проходило в гибридном формате (онлайн и офлайн), стороны обменялись мнениями о текущем взаимодействии государств-членов ШОС в области сельского хозяйства и обеспечения продовольственной безопасности.
Главы делегаций выступили за необходимость дальнейшей реализации Соглашения между правительствами государств-членов ШОС о сотрудничестве в области сельского хозяйства от 2010 года и Плана мероприятий на 2021-2025 годы по выполнению Соглашения, а также других документов, принятых на сельскохозяйственном треке ШОС. Кроме того, был обсужден и одобрен проект Концепции взаимодействия государств-членов ШОС в сфере «умного сельского хозяйства» и агроинноваций для дальнейшего его принятия в установленном порядке.
Совещание проходило под председательством заместителя Премьер-министра – министра инвестиций и внешней торговли Республики Узбекистан Жамшида Ходжаева. В обсуждениях повестки приняли участие, в том числе посредством конференц-связи, заместитель генерального секретаря ШОС Ерик Ашимов, первый заместитель федерального министра национальной продовольственной безопасности и исследований Исламской Республики Пакистан Зафар Хасан, заместитель министра сельского хозяйства и сельских дел Китайской Народной Республики Ма Юсян, министр сельского хозяйства Кыргызской Республики Аскарбек Джаныбеков, первый заместитель министра сельского хозяйства Республики Узбекистан Шухрат Тешаев; секретарь министерства сельского хозяйства и благосостояния фермеров Республики Индия Чаухан Ритеш, министр сельского хозяйства Республики Казахстан Ербол Карушукеев, министр сельского хозяйства Республики Таджикистан Саъди Гафор Каримзода, заместитель министра сельского хозяйства Российской Федерации Сергей Левин, субрегиональный координатор ФАО по Центральной Азии Виорел Гуцу.
Открывая VII Совещание министров сельского хозяйства государств–членов ШОС, заместитель Премьер-министра РУ, министр инвестиций и внешней торговли Жамшид Ходжаев отметил, что основополагающий документ о сотрудничестве стран ШОС в сфере сельского хозяйства был подписан именно в Ташкенте в июне 2010 года:
«Вот уже в седьмой раз главы основных аграрных ведомств наших стран собираются для обсуждения насущных вопросов, – подчеркнул Жамшид Ходжаев. – Сфера сельского хозяйства по праву является одной из самых активных точек сотрудничества государств-членов ШОС, и ей придается важное значение в деле расширения взаимодействия между участниками Организации. Модель развития человеческой цивилизации, когда мы ведём истощающую практику использования ограниченного количества природных резервов на земле и в воде, не может продолжаться вечно».
Ходжаев в ходе выступления акцентировал внимание на ряде вопросов, требующих внимания стран-членов ШОС, а также озвучил несколько предложений.
На совещании главы делегаций обменялись мнениями о текущем взаимодействии и обсудили вопросы налаживания скоординированного и эффективного взаимодействия в области сельского хозяйства и продовольственной безопасности, а также дальнейшие пути реализации принятого в 2010 году Соглашения о сотрудничестве в области сельского хозяйства между правительствами государств-членов ШОС и Плана мероприятий на 2021-2025 годы по выполнению данного соглашения.
Заместитель Генерального секретаря ШОС Ерик Ашимов:
«У нас прошла плодотворная встреча, стоит поддерживать такое сотрудничество между нашими странами-членами ШОС. Подписанная в 2010 году нормативная база активно реализовывается, в том числе и по вопросам продовольственной безопасности. Однако, не стоит забывать и о развитии научного и инновационного сегментов в сельском хозяйстве. На одобрение сегодняшнего совещания со стороны Узбекистана было внесено предложение о развитии «умного» сельского хозяйства, а также продолжается сотрудничество по вышеупомянутым целям по поддержке сельского хозяйства на период 2020-2025 годов. Многие страны продолжают сталкиваться с проблемами транспортировки и товарооборота. Считаю важным развивать сельхозсотрудничество в этих аспектах и синхронизировать наши общие усилия».
Был обсужден и одобрен для дальнейшего принятия в установленном порядке проект Концепции взаимодействия государств-членов ШОС в сфере «умного сельского хозяйства» и агроинноваций.
«Умным» называют сельское хозяйство, базирующееся на современных способах производства продукции и продовольствия с использованием передовых технических и цифровых решений (в том числе комплексной автоматизации и роботизации производства, систем обработки больших объемов данных, искусственного интеллекта), обеспечивающих рост производительности труда, снижение затрат производства и повышение устойчивости аграрного сектора.
В качестве основных направлений в рамках данной Концепции обозначены:
Координация совместной деятельности заинтересованных государств-членов ШОС по реализации Концепции будет осуществляться постоянно действующей экспертной рабочей группой (ПДРГ) государств-членов ШОС по вопросам сельского хозяйства.
Как было отмечено по итогам, VII Совещание министров сельского хозяйства государств-членов ШОС прошло в деловой обстановке конструктивного общения, в атмосфере взаимного доверия и сотрудничества.
Министр сельского хозяйства Республики Таджикистан Каримзода Саъди Гафор:
«Перед странами ШОС стоит задача быть готовыми к каждому глобальному вызову, адекватно на них реагировать. Наша главная общая цель – обеспечение безопасности пищевых продуктов. Сегодня правительство Таджикистана реализует налоговую политику в этом направлении. Мы ввели ряд налоговых льгот для сельхозпроизводителей. Этим мы стремимся обеспечить внутренний рынок сельскохозяйственной продукцией и работаем над тем, чтобы цепочка создания добавленной стоимости не прерывалась. Еще одна реформа, которую мы проводим – мониторинг и оценка. Предлагаем дальнейшее укрепление сотрудничества на уровне стран ШОС по вопросам опустынивания и засоления. Таджикская сторона открыта к диалогу и сотрудничеству в рамках ШОС по любому вопросу».
Министр сельского хозяйства Кыргызской Республики Аскарбек Джаныбеков:
«С присоединением к ШОС Индии и Пакистана и увеличением на 60% охвата общего объединения стран по Евразии, можно говорить о новых перспективах сотрудничества между нашими членами-странами ШОС. Многие государства сталкиваются со стремительным ростом населения, а также с такими проблемами, как нехватка земель, водных ресурсов, пандемия, в условиях которой каждой стране пришлось непросто. Однако, все мы приложили усилия для решения этих проблем. Сегодня развитие сельского хозяйства в Кыргызстане увеличилось в целом на 23%, а также на 80% повысилось производство собственной продукции. Мы готовы к сотрудничеству с другими странами по вопросам модернизации сельского хозяйства, по развитию «умного сельского хозяйства», и будем обмениваться опытом между странами-участниками в этой области. Также следует объединяться и в вопросах борьбы с последствиями изменения климата».
Субрегиональный координатор ФАО по Центральной Азии Гуцу Виорел:
«Сегодня возникают серьезные проблемы, связанные с обеспечением продовольствия – пандемия Covid, кризисы, изменение климата, рост неравенства среди населения и др. В настоящее время 3 миллиарда людей во всем мире не имеют доступа к здоровой пище. Для изменения этой ситуации необходимо улучшить продовольственное обеспечение, рационально пользоваться природными ресурсами, развивать устойчивое сельское хозяйство. Кроме того, во всем мире растут цены на удобрения, энергию и топливо. Эти проблемы требуют совместного решения. Продовольственная организация ООН (ФАО) готова помочь странам ШОС на основании подписанного между нами Меморандума о взаимопонимании».
Первый заместитель федерального министра национальной продовольственной безопасности и исследований Исламской Республики Пакистан Зафар Хасан:
«Пакистан обладает богатыми природными ресурсами, а также имеет развитое сельское хозяйство и животноводство. Однако, для модернизации сельскохозяйственного сектора Пакистана требуется комплексное развитие сферы, в том числе в вопросах хранения продуктов, поддержки кластеров, фермеров и, в целом, земледелия. Пакистан полностью поддерживает сотрудничество со странами ШОС, и мы уверены, что при таком дружественном отношении между нашими странами мы станем современными сельхоздержавами».
Заместитель министра сельского хозяйства и сельских дел Китайской Народной Республики Ма Юсян:
«В течение прошлого года, во время непростого периода пандемии, Китай активно работал с другими странами в сфере развития продовольствия и сельского хозяйства в целом. Наша страна уделяет большое внимание вопросам продовольственной безопасности как внутри республики, так и в сотрудничестве с другими странами. В связи с этим, мы считаем, что стоит проводить семинары, форумы и встречи различного формата по теме продовольственной безопасности между странами, а также по вопросам качества почвы, торгово-экономических отношений и другого. Стоит укреплять и научную сферу, а также кадровую политику в сфере «умного сельского хозяйства» совместно с другими членами-странами ШОС».
Секретарь Министерства сельского хозяйства и благосостояния фермеров Республики Индия Чаухан Шри Ритеш:
«Наша страна высоко ценит наше многостороннее сотрудничество в сфере продовольственной безопасности в агропромышленном комплексе. В современных сложных условиях необходимо поднять на новый качественный уровень производственную цепочку для обеспечения безопасности пищевых продуктов. Индия добилась полной независимости от импорта пшеницы. Хочу отметить, что у нас есть различные программы для поддержки фермеров нашей страны. В частности, мы начали выращивание органической продукции на двух с половиной миллионах гектарах земли. У нас имеются специальные карты для сбалансированного внесения удобрений, мы их раздали более чем 22 миллионам фермеров. С учетом имеющихся сельскохозяйственных угодий и опыта Индии в аграрной сфере предлагаю и дальше укреплять сотрудничество стран ШОС по различным направлениям».
Россию на мероприятии представил замминистра сельского хозяйства Сергей Левин.
По его словам, страны ШОС являются ключевыми торговыми партнерами России – на протяжении последних лет товарооборот продукции АПК стабильно растет. Так, за полгода он увеличился почти на 17%. Как отметил Сергей Левин, для дальнейшего наращивания объемов взаимной торговли необходимо продолжить работу по открытию доступа на рынки и снятию различного рода ограничений.
Левин также отметил, что Россия в течение последних двух лет является нетто-экспортером продовольствия и занимает ведущие позиции по поставкам пшеницы, ячменя, растительных масел, рыбы и морепродуктов. В 2021 году отечественную продукцию закупали более 160 стран мира. В этом году ожидаются хорошие результаты в агропроизводстве, что позволит и далее вносить существенный вклад в решение вопросов глобальной продовольственной безопасности.
Стороны договорились, что место и сроки проведения очередного Совещания министров государств-членов ШОС по вопросам сельского хозяйства будут согласованы через Секретариат организации.
Spelling error report
The following text will be sent to our editors: